Пакети који никада нису стигли: Расте е-трговина, али и жалбе грађана
13
Sep

Пакети који никада нису стигли: Расте е-трговина, али и жалбе грађана

Извор: b92.net

Епидемија корона вируса погурала је раст онлине трговине у Србији али је овај тренд истовремено довео до тога да се три пута повећа број жалби грађана који су робу купили али им она никада није испоручена на кућну адресу, пише Стартит.

Према подацима Националног регистра потрошачких приговора, од почетка године је регистровано 1.257 приговора на онлине трговце, што је значајно повећање у односу на 523 жалби колико их је било у првих девет месеци 2019. године.

У Министарству трговине објашњавају да разлог за оволико повећан број жалби лежи у чињеници да због епидемиолошке ситуације, грађани који су робу наручивали из иностранства, махом из Кине, купљене производе нису добили, или барем не у предвиђеном року.

Подаци достављени Стартит Дневнику такође показују да се од укупно 14.820 приговора, пристиглих од 1. јануара до 8. септембра ове године, највише њих односи на квалитет обуће – 2.469 жалби. Скоро дупло мање притужби (1.039) стигло је на рачун беле технике коју су пазарили грађани.

Збирно, потрошачи су имали чак 4.163 приговора мање када се целокупна статистика упореди са оном из истог периода претходне године.

"Умањен број приговора који се региструје указује на то да се ситуација постепено нормализује. Не очекује се даља ескалација јер је очигледно да је епидемиолошка ситуација под контролом, а трговци су пронашли начине да обављају своје пословање у промењеним условима", оцењују у ресорном министарству.

Бројке такође говоре да је било и 915 приговора који су се односили на купљене телевизоре, 785 на мобилне телефоне, затим 746 на рачунаре, кућне апарате (709) док се 699 приговора тицало одеће.

Коме да се жалим и шта кад ми пакет "нестане" у путу

На питање Стартит Дневника како ресорно министарство може да помогне потрошачу који је наручио робу, а она му никада није стигла и да ли постоји механизам који би, у сарадњи са другим институцијама, омогућио грађанину да дође до купљеног производа, надлежни истичу да "пробијање рока за испоруку даје право потрошачима да цео случај пријаве тржишној инспекцији".

По Закону о заштити потрошача трговац је дужан да потрошачу испоручи робу у року од 30 дана, уколико са потрошачем није договорен другачији рок.

Међутим, реч је само о случају када се роба купи од продавца у нашој земљи, где наша инспекција има надлежност.

Радомир Ћириловић, председник новосадског Удружења за заштиту потрошача “Просперитет”, каже за Стартит Дневник да им највећи проблем представља када им се грађани обрате са рекламацијом у којој се жале на продавца који им је робу продао преко друштвених мрежа, а затим исти налог уклонио.

Када је реч о купљеној обући и одећи на коју се грађани у највећој мери жале, Ћириловић каже да регистровани легални трговци углавном тврде да је купац крив и да није "добро одржавао или користио одећу и обућу".

Оно што Ћириловић наводи као додатни проблем јесте то што трговци у 90% случајева не уручују посебан образац потрошачу и што не желе да купца упознају са његовим правима.

Напомиње да сваки грађанин, уколико му је роба стигла на адресу, има право да се предомисли и да купљени производ врати у року од 14 дана од када му је испоручен.