Опрезно са антибиотицима на домаћим фармама
28
Nov

Опрезно са антибиотицима на домаћим фармама

Извор: politika.rs

Ветеринарска комора Србије упозорава произвођаче да морају да постану свесни штетних последица неконтролисане употребе ових лекова

Jедно од решења за неодговорну употребу антибиотика у лечењу животиња на фармама јесте строжа контрола продаје ових лекова на црном тржишту. Неконтролисана употреба ове врсте лекова довела је до тога да су бактерије постале резистентне на неке од њих, па је у лечењу потребно примењивати веће дозе, а поједини су постали неупотребљиви.

У пракси, ти лекови често се примењују, слично као и у хуманој медицини, и када то није неопходно. Дешава се и да се животињама дају веће дозе од прописаних. Због тога антибиотици могу да се пренесу и на намирнице, што може да изазове унакрсну резистенцију. Ово је озбиљан проблем, који у будућности може да доведе до немогућности адекватног лечења животиња и људи.

На овакве проблеме упозорила је Ветеринарска комора Србије на скупу „Одговорна примена антибиотика у ветеринарској медицини”, недавно одржаном на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

– Желимо да подигнемо свест свих, укључујући и произвођаче, јер се дешава да на своју руку лече животиње антибиотицима. Произвођачи морају постати свесни штетних последица – рекао је за „Политику” Мишо Коларевић, председник Ветеринарске коморе Србије, и додао да је већ дуго ова тема изузетно актуелна у свету. Све чешће смо, каже, сведоци медијских објава да су се појавиле супербактерије, да људи премину због баналних инфекција јер неки антибиотици више не делују. Ово, наравно, није локални, већ светски проблем и зато ће Министарство пољопривреде спровести низ акција, а комора ће ове и следеће године организовати више предавања широм Србије како би се подигла свест о значају правилне употребе тих лекова. Порука је, каже Коларевић, да се „лечење животиња повери ветеринарима, који једини имају мандат да то раде”.

Тренд у свету, али и код нас, јесте све рестриктивнија примена антибиотика, односно прибегава им се само када је то неопходно. Неке земље потпуно избацују антибиотике из употребе, мада су у појединим ситуацијама они једино решење.

Још у фебруару ове године Министарство здравља донело је стратегију за контролу употребе антибиотика и спречавање настајања антимикробне резистенције као најтеже последице њихове неодговорне употребе. Велики део те стратегије односи се и на коришћење лекова у ветеринарској медицини.

Европска унија забранила је превентивну употребу антибиотика на фармама. Наиме, установљено је да велики проблем представља употреба антибиотика у сточној храни, који се често додају да би стока боље напредовала или да се животиње не би разболевале. У случају болести лекови се додају у храну много дуже него што је потребно, а са „терапијом” се престаје свега неколико дана пре клања животиња. То није довољно дуг период да се лек неутралише, па резидуи остају у месу, млеку и другим животињским производима.

Мишо Коларевић објашњава да је у Европској унији већ забрањена употреба антибиотика за стимулацију раста животиња, што није случај и у Америци. Због тога поједини видови антимикробне резистенције тамо однесу више живота него ХИВ у целом свету. Наш саговорник истиче да Србија прати европске трендове и усаглашава се са европским прописима.

– Морамо бити објективни. Код нас се ипак контрола држи на завидном нивоу. Имамо и такве обичаје и традицију у гајењу животиња. Држава спроводи годишњи програм контроле присуства резидуа у намирницама. То је обиман посао, који много кошта и примењује се већ годинама – каже председник Ветеринарске коморе Србије.