Фирме остају без дозволе за руковање отпадом: Складиште опасне материје ко зна где
08
Oct

Фирме остају без дозволе за руковање отпадом: Складиште опасне материје ко зна где

Извор: новости.рс

Повећан број одузетих лиценци за управљање отпадом у нашој зљмеи. Незаконитим одлагањем угрожавали здравље људи. Обрадовићева: Смањити број издатих дозвола, појачати контролу инспекције

ЗБОГ кршења закона и стварање опасности по здравље људи, дозволе за управљање отпадом све чешће се одузимају фирмама у Србији. За мање од две године одузете су 52 лиценце, док је раније то била просечно једна дозвола годишње. Да то није довољно, да су потребни строжи критеријуми и већи број инспектора, кажу, за "Новости", из еколошких удружења.

Активне дозволе за сакупљање, превоз, складиштење и одлагање отпада тренутно има више од 2.000 фирми у Србији. Од 2013. године до данас, одузето је укупно 87 лиценци.

- Фирме које се баве управљањем отпадом дужне су да то чине под одређеним условима - кажу, за "Новости", из Агенције за заштиту животне средине. - Предузећа којима је дозвола одузета, нису поступала по правилима и кршила су одредбе закона.

Повећан број одузетих дозвола директно је у вези са изменама и допунама закона који се односе на ову област.

- Не постоји намерна тенденција да се дозволе одузимају, већ само да се усагласе са законом - кажу из Агенције за заштиту животне средине. - Због измене закона и све веће сарадње са другим институцијама, број дозвола које се губе већи је него раније.

Угрожавање животне средине и незаконито складиштење опасног отпада неке су од одредаба које се најчеће крше. Ова врста отпада долази претежно из хемијске и фармацеутске индустрије, али и из домаћинстава.

- За велику количину таквог отпада се не зна где завршава - каже за "Новости" Сузана Обрадовић, генерална секретарка Удружења рециклера Србије. - Често се налази на депонијама, у природи, закопан у њивама и у кругу напуштених фабрика.

 

Министарство заштите животне средине започело је уклањање опасног индустријског отпада, али велике количине се и даље налазе у фабрикама широм Србије, тврди наша саговорница.

- Велики проблем у нашој земљи је отпад који је годинама складиштен у некадашњим индустријским гигантима, који су сада у реструктурирању, стечају или су приватизовани - истиче Обрадовићева.

Анализе су показале да је у великој мери токсичан и опасан по здравље људи.

- Може да контаминира подземне воде, загади бунаре и земљиште - каже наша саговорница. - На тај начин доспева до хране коју једемо и воде коју пијемо.

Због тога је неопходно поставити стандарде у еколошкој инспекцији и пооштрити критеријуме, због којих би број новоиздатих дозвола био смањен.

- Постојећа технолошка опремљеност фирми у Србији требало би да буде проглашена за минималну дозвољену - каже Сузана Обрадовић. - На тај начин, више нећемо стварати постројења која су још лошија од постојећих, већ ће се нове дозволе добијати само фирме са новијим и бољим условима.

ОПАСНИ МОНИТОРИ

КАНЦЕРОГЕНЕ материје присутне су у технолошким уређајима, гумама и моторном уљу.

- Милионе литара отпадног моторног уља нико не прерађује, што значи да завршавају у рекама и земљишту - каже Сузана Обрадовић. - Флуоресцентни прах из телевизора и монитора садржи мноштво канцерогених материја, баш као и отровни гасови који се испуштају током паљења гума.