Омиљени државни „странци“ запошљавају на црно
11
Sep

Омиљени државни „странци“ запошљавају на црно

Извор: danas.rs

У аустријској компанији Штрабаг, којој су иначе држава, односно Град Београд поверили радове на Тргу републике и згради Виста у оквиру Београда на води, инспекција рада затекла је ове године 42 радника „на црно“, док су у турској компанији Тасјапи „ухваћена“ 53 непријављена радника.

У оба случаја, и фирме Тасјапи и Штрабага, инспекција рада поднела је по једну прекршајну пријаву, наводи се у „црној“ листи послодаваца коју је Министарство рада објавило на свом сајту.

На листи послодаваца који су током првих осам месеци ове године, тачније у периоду од 3. јануара до 4. септембра у неком тренутку запослили раднике на црно налази се 2.170 послодаваца и предузетника, а највеће прекршаје направиле су управо поменуте грађевинске фирме.

Против Штрабага поднета је једна прекршајна пријава, а радници без „папира“ затечени су приликом контроле радова на робној кући ИКЕА. И док је у једном Министарству међу „оцрњенима“, у другом, Министарству грађевинарства Штрабаг се води као послодавац без грешке. Тако је ова компанија 11. на листи „добрих“ послодаваца коју је крајем јуна објавило Министарство грађевинарства. Штрабаг је, према бодовању овог Министарства, пожељан инвеститор јер нема негативних бодова, запошљава 156 радника, од чега је више од 73 одсто њих запослено на неодређено.

И друга на црној листи инспекције рада је страна фирма, турски инвеститор Тасјапи је у Србију дошао крајем децембра прошле године са намером да гради станове за приправнике безбедности у Нишу и Врању. Истој фирми држава је поверила и посао изградње и пројектовања дела ауто-пута од Београда до Сарајева, вредан 250 милиона евра. Почетак изградње овог пута министарка грађевине је најавила за 2020. и нагласила да ће ова фирма радити и реконструкцију пута Нови Пазар – Тутин.

Недуго потом, Тасјапи је дошао у жижу интересовања када је у марту приведен директор фирме у Врању заједно са радницима ЦИП-а због сумње на корупцију. Како је тада писао Инсајдер, службеници ЦИП-а и директор фирме Тасјапи тражили су новац од директора Водоснабдевања из Врања како би га ангажовали као подизвођача радова на изградњи станова за припаднике безбедности. Инсајдер је писао и о томе да је пре доласка у Србију, још пре шест година власник ове фирме Емрулах Туранли хапшен у Турској управо због корупције.

Предузеће Он лине интернатионал из Београда је у тренутку инспекције на радном месту имало чак 45 непријављених радника, 35 радника на црно затечено је у фирми Здраво натурал из Параћина и 33 у фирми М ентеријери градња са Вождовца, које је инспекција затекла на градилишту на Копаонику. У богатом портфолију ове фирме са Вождовца налази се, између осталог, и комплекс Паунов брег на Бањици, Копаоник ресорт, али и део Коридора 11 од Лајковца до Љига.

Међу несавесним послодавцима су још неке фирме које су радиле на државним пословима, па тако и пет фирми које су се махом бавиле обезбеђењем, а које су укупно запошљавале девет радника на црно на Коридору 10. Иако на црној листи има доста предузетника који воде угоститељске, текстилне радње у којима је инспекцијом најчешће затечен један до два радника, највише проблема очигледно је у грађевинском сектору.

Председник Самосталног синдиката радника запослених у грађевинарству Саша Торлаковић каже за наш лист да је од почетка проблем то што Министарство грађевинарства не интересује то што радници раде на црно или да ли послодавац плаћа своје раднике.

– Министарство рада изгледа ради боље овај посао, јер Министарство грађевинарства очигледно не занима да ли грађевинске компаније плаћају раднике или запошљавају на црно јер то нису критеријуми на њиховој листи. Имамо и пример МБА Миљковића код кога је затечено два радника на црно, а он се и даље не налази на црној листи овог Министарства – истиче Торлаковић.

Он тврди да због тога нико неће сносити последице и да све те фирме и даље добијају државне послове.

Црне и беле листе су за председника Грађевинске коморе Србије Горана Родића чист политички маркетинг и тврди да се све лошија ситуација у овом сектору неће поправити док на одлучујућа места не дођу стручни људи.

– Зна се шта треба да има фирма која добија посао, референце, платежну способност, да има људске и механичке ресурсе. Сада послове добијају фирме које не могу ни да доспу на листу јер имају званично по једног, два до три запослена. Домаћа грађевинска индустрија је уништена и тек ћемо да видимо шта нас чека – истиче Родић.

Велики проблем је недостатак радника, што, како каже, води до тога да раде нестручни и самим тим резултат је лош квалитет свега и станова и ауто-путева. Зато је неопходно обновити овај део домаће привреде, а део те обнове било би, како каже и формирање самосталног Министарства грађевинарства, којим би управљао стручан кадар.

Права трудница и породиља кршило 11 послодаваца

Осим списка послодаваца који запошљавају раднике на црно, на сајту Министарства рада објављене су још две листе, на једној је 218 нерегистрованих предузећа, од којих је већина добила забрану рада и списак 11 послодаваца који су у периоду од краја јула до почетка септембра ове године кршили права трудница и породиља.