Наши прописи строжи од европских
12
Aug

Наши прописи строжи од европских

Извор: политика.рс

Неисправне намирнице су чешће током лета, али и у осталим месецима се дешава да до потрошача доспеју производи који нису употребљиви – а зашто, објашњава технолог хране Драгана Стикић

Недавно је двадесетак особа хоспитализовано због „акутне цревне инфекције” неисправним грицкалицама из аутомата здраве хране у неколико канцеларија у Москви, док је седам чланова једне породице смештено на Клинику за инфективне болести у Сарајеву јер су се отровали пуњеним паприкама. Само у Војводини је од почетка јуна до краја јула забележено више од стотину случајева тровања храном, а узрочници су бактерије салмонела и кампилобактер.

Тровања храном су у летњој сезони чешћа него током осталог дела године, јер су тад намирнице подложније кварењу, било због неодговарајућег начина чувања или њихове недовољне термичке обрађености. А како је у другим месецима? Да ли је, опште узевши, храна на српском тржишту безбедна?

– Производи који захтевају посебне услове чувања и/или употребе хране, јер могу утицати на својства хране и рок трајања, морају имати упутство на самој декларацији производа и препорука је за потрошаче да посебну пажњу обрате на ту врсту информација у периодима екстремних температура. Додатно, све микробиолошки лако кварљиве намирнице, поред специфичних услова чувања, имају и ознаку „употребљиво до…” и након тог датума не би требало конзумирати ту врсту производа – каже Драгана Стикић, технолог хране, која је учествовала у креирању локалних, регионалних и међународних регулатива о безбедности хране, тим поводом сарађивала са министарствима пољопривреде и са Привредном комором Србије, где је представник Удружења за прехрамбену индустрију, а тренутно ради као директорка за регулаторне и научне послове у компанији „Нестле”.

Према њеним речима, безбедност и квалитет хране, која се пласира на тржиште Србије, не би требало да је лошији или другачији од хране на тржиштима земаља Европске уније и у окружењу, будући да се наше законодавство константно усаглашава са европским. Није редак случај да су прописи у Србији, који нису усаглашени са ЕУ, често строжи од оних на снази у ЕУ, истиче.

Шта је квалитетан прехрамбени артикал, за сваког потрошача значи да је испунио његова очекивања, и то се не односи само на укус, мирис, изглед, нутритивне карактеристике, количину одређених састојака… већ и на начин на који је презентован, услужен и слично. Али, кад је у питању контрола безбедности хране, законом је то јасно дефинисано.

– Надзор је последњим изменама и допунама закона реорганизован и подељен између Министарства пољопривреде и Министарства здравља, односно између њихових надлежних инспекција, чиме су покривени сви субјекти у пословању, од производње и увоза, до малопродаје и објеката јавне исхране – подсећа она.

Постоје различити системи контроле у различитим земљама, објашњава, али су у основи они засновани на истим принципима и спроводе се углавном кроз министарства надлежна за пољопривреду и послове здравља.

– У већини земаља ЕУ, као и држава у окружењу, основане су агенције за безбедност хране, које имају важну улогу у осигуравању ефикасне примене прописа у пракси на подручју безбедности хране, спровођењем превентивног приступа, који се заснива на моделу анализе ризика и концепту „од њиве до трпезе”. У Србији имамо Стручни савет за процену ризика који је Министарство пољопривреде уз сагласност Министарства здравља званично формирало априла 2017. Њега чини 15 експерата из различитих области – каже саговорница.

Сви који се баве производњом, прерадом и прометом хране морају да имају успостављене системе управљања квалитетом и безбедношћу хране, који се заснивају на примени принципа добре произвођачке и хигијенске праксе, HACCP и осталим међународно признатим и препознатим стандардима.

– Истакла бих и улогу удружења, као што је Савет страних инвеститора, који преко Одбора за храну и пољопривреду, користећи широка знања и велико искуство својих чланица, доприноси побољшању регулаторног оквира, који се односи на прехрамбену и пољопривредну индустрију – указује она.

Исте ознаке свуда у Европи

У свету се доста ради на развоју усклађених транспарентних система означавања, као што је то у случају европских земаља, које су подржале добровољни систем „Nutri-Score” класификације хране и пића у складу са њиховим нутритивним профилом. Тај систем је кодиран бојама са скалом од А (здравији избор) до Е (мање здравији избор). Оваквим означавањем осигурао би се најбољи могући исход за све Европљане, јер ће само јединствен приступ помоћи произвођачима хране и пића да пруже исте информације потрошачима, без обзира на земљу или регију.