Правна подршка

У складу са чланом 180. Закона о раду (ЗоР), послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду у случају повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине (члан 179. ст. 2. и 3. ЗоР), запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења. У овом писаном упозорењу послодавац је дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење. Према мишљењу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, с обзиром на то да је терет доказивања о наступању разлога за отказ на послодавцу, разлози морају да буду необориви и аргументовани. Послодавац може запосленом отказати уговор о раду и због недоласка на посао ако су, наравно, обезбеђени здравствено-хигијенски и безбедносни услови за рад и ако је - општим актом послодавца или уговором о раду - недолазак запосленог на посао уређен као непоштовање радне дисциплине због које се може отказати уговор о раду, сагласно члану 179. став 3. тачка 8) ЗОР, а пре отказа га упозорити на отказ уговора о раду – ово упозорење, у правном смислу речи, не представља претњу отказом. Један од разлога за упозорење запосленом пред отказ може бити некоришћење заштитне опреме (опреме за личну заштиту на раду), односно њено ненаменско коришћење, као облик повреде радних обавеза и нарушавања безбедносно-здравственог реда, који је посебно актуелан у време епидемије заразне болести. Чланом 179а ЗоР уређене су мере за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радних обавеза, тако да послодавац може запосленом за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине у смислу члана 179. ст. 2. и 3. овог закона да, ако сматра да постоје олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе, односно непоштовање радне дисциплине, није такве природе да запосленом треба да престане радни однос, уместо отказа уговора о раду, а у складу са тачком 3) овог члана, изрећи опомену са најавом отказа у којој се наводи да ће послодавац запосленом отказати уговор о раду без поновног упозорења из члана 180. овог закона, ако у наредном року од шест месеци учини исту повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине. Ова опомена са најавом отказа из члана 179а тачка 3) ЗоР, без поновног упозорења, учињена под законским условима, не би се, у правном смислу речи, могла оквалификовати као претња отказом. Mишљења смо да претњу отказом у правном смислу представља и саопштавање од стране послодавца да ће запосленом/запосленима отказати уговор/е о раду само зато што је проглашено ванредно стање, односно епидемија заразне болести и да је то, само по себи, довољно за отказ уговора о раду. Решење послодавца о отказу уговора о раду где би као отказни разлог била наведена једино чињеница да је проглашено ванредно стање, односно епидемија заразне болести – не би било правно ваљано, будући да ЗоР не познаје такав отказни разлог.

Инспекција може да води поступак према већем броју лица и да тим лицима изрекне мере, тј. већи број лица може да има својство странке – надзираног субјекта у поступку инспекцијског надзора, као посебном управном поступку. Чланом 3. тачка 3. Закона о инспекцијском надзору прописано је да је надзирани субјекат - правно лице, предузетник и физичко лице, организациони облик преко кога физичко или правно лице обавља делатност или врши активност за кога не постоји обавеза регистрације, као и субјекат са јавним овлашћењима у складу са законом, чије пословање и поступање се надзире, а чланом 44. став 1. Закона о општем управном поступку да је странка у управном поступку - физичко или правно лице чија је управна ствар предмет управног поступка и свако друго физичко или правно лице на чија права, обавезе или правне интересе може да утиче ишод управног поступка. Чланом 44. став 2. Закона о општем управном поступку прописано је да странка у управном поступку може да буде, поред осталог, група лица и други који нису правна лица, под условима под којима физичко или правно лице може да буде странка, или кад је то одређено законом (нпр. сувласници или заједнички власници ствари, којих је већи број). Овакав концепт се среће и у другим сличним поступцима – нпр. Закон о парничном поступку у члану 74. став 4. прописује да, изузетно, парнични суд може решењем, које има правно дејство у одређеној парници, да призна својство странке и оним облицима удруживања и организовања који немају страначку способност у смислу да је у питању физичко или правно лице или странка која није физичко и правно лице, а посебним прописом одређено је да има својство странке у поступку, ако утврди да, с обзиром на предмет спора, испуњавају битне услове за стицање страначке способности, а нарочито ако располажу имовином на којој се може спровести извршење. С обзиром на велики број лица, мишљења смо да се у овим случајевима могу користити одредбе о јавном достављању из члана 78. став 1. тачка 1) и ст. 2. и 3. Закона о општем управном поступку, а у вези са овим чланом је и члан 94. овог закона, којим се уређује покретање поступка јавним саопштењем.

Обавештавамо Вас да сте исправно поступили и да сте у складу са законом обавестили другостепени орган да је он надлежан за даље поступање и решавање у овом предмету. То што другостепени орган није одговорио на Ваше обавештење није у Вашој надлежности и ингеренцији. Ви сте поступили по закону и предмет више није у Вашој надлежности.

Закон о комуналној делатности Службени гласник РС, бр. 88/201, 104/2016 и 95/2018) прописује и надлежности за уређивање комуналне делатности као и права и дужности комуналних инспектора. Члан 32. став 1. тачка 6) Закона о локалној самоуправи (Службени гласник РС, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) прописује да скупштина општине као, орган јединице локалне самоуправе, у складу са законом прописује радно време угоститељских трговинских и занатских објеката. Закон о инспекцијском надзору (Службени гласник РС, бр. 36/2015, 44/2018- др. закон, 95/2018) члан 4. став 8. прописује да се овај закон примењује у поступку инспекцијског надзора који у пословима из своје изворне надлежности врше органи аутономних покрајина и органи јединица локалне самоуправе, као и када органи државне управе, органи аутономне покрајине и органи јединица локалне самоуправе и други субјекти са јавним овлашћењима врше друге облике надзора у смислу члана 2. став 2. овог закона. Закон о угоститељству (Службени гласник РС, бр. 17/2019) у члану 80. став 8. прописује да инспекцијски надзор над применом овог закона врши јединица локалне самоуправе, као поверен посао, преко овлашћених инспектора у делу којим се између осталог, у тачки 8) наведеног става, уређује истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељском објекту. Такође Вас обавештавамо да је Законом о угоститељству чланом 80. став 10. наведеног закона прописано да овлашћени инспектори имају права, дужности и овлашћења туристичких инспектора утврђена овим законом која се односе на њихову област инспекцијског надзора. Статут општине Ковин („Службени лист општине Ковин“, бр. 1/2019) у члану 39. став 1. тачка 31) прописује да скупштина општине, у складу са законом прописује радно време угоститељских, трговинских и занатских објеката. Одлуком о радном времену на територији општине Ковин, како сте и сами навели, надзор врши комунална инспекција. На основу наведеног обавештавамо Вас да контролу прописаног радног времена могу контролисати и комунални и овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе. Комунални инспектор не може вршити надзор по тачкама из члана 83. Закона о угоститељству. Напомињемо да су у неким јединицама локалне самоуправе комуналним инспекторима, поред њихових изворних послова, поверени и послови и дата овлашћења на основу Закона о угоститељству.

Ради заштите Ваших права и како би се уредно покренуо поступак инспекцијског надзора потребно да се писменим путем обратите надлежној комуналној инспекцији у општини Вождовац. У захтеву / допису којим им се обраћате наведите све проблеме, информације и детаље на које желите да комунална инспекција обрати пажњу, а ако имате приложите и одговорајуће доказе, нпр. слике.

Јединица за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор и Координациона комисија за инспекцијски надзор не даје званична мишљења на законе и подзаконска акта. Молимо Вас да се обратите надлежном Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре како би добили званично мишљење и њихов став како поступити у овој ситуацији.

Користимо ову прилику да Вас обавестимо да у складу са Законом о платним услугама није прописана обавеза трговаца да прихватају платне картице као инструмент плаћања.

Послови које обавља комунална инспекција спадају у послове изворне надежности, то нису поверени послови и републичка комунална инспекција није надлежна да поступа у овим случајевима. Користимо ову прилику да Вас обавестимо да је ради заштите Ваших права и како би се уредно покренуо поступак инспекцијског надзора потребно да се писменим путем обратите надлежној комуналној инспекцији. У захтеву / допису којим им се обраћате наведите све проблеме, информације и детаље на које желите да комунална инспекција обрати пажњу, а ако имате приложите и одговорајуће доказе. По пријему Вашег поднеска комунална инспекција је у обавези да поступи у законском року, а уколико не поступе или ако нисте задовољни како је поступак инспекцијског надзора спроведен тј. решењем које је донето, имате право да се жалите општинском / градском већу. А имате и право да се жалите начелнику одељења за инспекцијске послове (уколико се жалите на рад и поступање инспектора).

Све потребне информације имате у документу "Информација за физичка лица пружаоце угоститељских услуга у објектима домаће радиности и сеоским туристичким домаћинствима", који се налази у прилогу овог одговора.

INFORMACIJA ZA FIZIČKA LICA pružaoce ugostiteljskih usluga u objektima domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva.docx

Чланом 40. Закона о електронској управи, којим се уређује електронско достављање, прописано је да је орган дужан да уверење, одлуку, решење, закључак, други електронски документ и/или податак из оквира своје надлежности достави кориснику електронским путем, а на захтев корисника достављање уверења, одлука, решења, закључака и других докумената у поступку врши се и у папирном облику, при чему трошкове доставе у папирном облику сноси корисник који захтева доставу и у папирном облику. Електронско достављање електронског документа врши се у Јединствени електронски сандучић корисника услуга електронске управе или другим електронским путем у складу са законом којим се уређује електронски документ и услуге од поверења у електронском пословању. Чланом 41. Закона о електронској управи уређена је потврда о електронској достави. Ове одредбе примењују се и у односу на достављање аката из поступка инспекцијског надзора – колико разумем, када се створе технички услови за то, пре свега у виду јединствених електронских сандучића. Потписивање од стране надзираног субјекта није неопходно, при чему су изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору из 2018. брисане одредбе о потписивању записника и контролне листе, као саставног дела записника, како би се створили законски услови за електронско достављање ових аката из инспекцијског надзора и функционисање е-Инспектора. Непостојањем обавезе потписивања записника о инспекцијском надзору странци (чији је саставни део контролна листа) не ускраћује се право на изјашњавање, јер она има законски рок од пет радних дана од пријема записника да стави примедбе на записник. Уколико у том року не би ставила примедбе на записник, сматра се да нема примедаба, тј. да је сагласна са садржином записника, који би тиме у целини имао снагу јавне исправе.

Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10 – у даљем тексту: Закон) уређују се права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти, ради остварења и заштите интереса јавности да зна и остварења слободног демократског поретка и отвореног друштва. Члан 2. Закона дефинише да је информација од јавног значаја - информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Чланом 5. став 2. Закона прописује да свако има право да му се информација од јавног значаја учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на копију тог документа, као и право да му се, на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на други начин. Чланом 9. овог закона одређено је да орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, ако би тиме: 1) угрозио живот, здравље, сигурност или које друго важно добро неког лица; 2) угрозио, омео или отежао спречавање или откривање кривичног дела, оптужење за кривично дело, вођење преткривичног поступка, вођење судског поступка, извршење пресуде или спровођење казне, или који други правно уређени поступак, или фер поступање и правично суђење; 3) озбиљно угрозио одбрану земље, националну или јавну безбедност, или међународне односе; 4) битно умањио способност државе да управља економским процесима у земљи, или битно отежао остварење оправданих економских интереса; 5) учинио доступним информацију или документ за који је прописима или службеним актом заснованим на закону одређено да се чува као државна, службена, пословна или друга тајна, односно који је доступан само одређеном кругу лица, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом који претежу над интересом за приступ информацији. Погледајте цео одговор у фајлу испод.

Vodna_Inspekcija_JT.docx

Мишљење: Устав Републике Србије у члану 156. и Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - др. закон, 101/11, 38/12 - УС, 121/12, 101/13, 111/14 - УС, 117/14, 106/15 и 63/16 - УС) утврђују правни положај јавног тужилаштва, одређујући да је јавно тужилаштво - самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости, те да врши своју функцију на основу Устава, закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетог на основу закона. Чланом 4. Закона о јавном тужилаштву одређено је да функцију јавног тужилаштва врше Републички јавни тужилац и други јавни тужиоци у складу са законом. Закон о јавном тужилаштву у члану 9. уређује дужност пружања података и објашњења јавном тужилаштву, прописивањем у ставу 1. да су сви дужни да јавном тужилаштву, на његов захтев, непосредно пруже објашњења и податке који су му потребни за предузимање радњи на које је законом овлашћено. Закон о инспекцијском надзору у члану 5. уређује сарадњу са другим органима, имаоцима јавних овлашћења и правним и физичким лицима. Ст. 1. и 2. овог члана прописано је да се сарадња надлежне инспекције са, поред осталих, правосудним и другим државним органима остварује се у складу са надлежностима инспекције и облицима сарадње утврђеним прописима о државној управи и посебним законима, и да сарадња, нарочито, обухвата међусобно обавештавање, размену података, пружање помоћи и заједничке мере и радње од значаја за инспекцијски надзор. Погледајте цео одговор у фајлу испод.

Vodna_Inspekcija.docx