ФОРМУЛАР ЗА ПРАВНУ ПОДРШКУ
Све потребне информације имате у документу "Информација за физичка лица пружаоце угоститељских услуга у објектима домаће радиности и сеоским туристичким домаћинствима", који се налази у прилогу овог одговора.
Одговорио
Правни тим
Чланом 40. Закона о електронској управи, којим се уређује електронско достављање, прописано је да је орган дужан да уверење, одлуку, решење, закључак, други електронски документ и/или податак из оквира своје надлежности достави кориснику електронским путем, а на захтев корисника достављање уверења, одлука, решења, закључака и других докумената у поступку врши се и у папирном облику, при чему трошкове доставе у папирном облику сноси корисник који захтева доставу и у папирном облику. Електронско достављање електронског документа врши се у Јединствени електронски сандучић корисника услуга електронске управе или другим електронским путем у складу са законом којим се уређује електронски документ и услуге од поверења у електронском пословању. Чланом 41. Закона о електронској управи уређена је потврда о електронској достави. Ове одредбе примењују се и у односу на достављање аката из поступка инспекцијског надзора – колико разумем, када се створе технички услови за то, пре свега у виду јединствених електронских сандучића. Потписивање од стране надзираног субјекта није неопходно, при чему су изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору из 2018. брисане одредбе о потписивању записника и контролне листе, као саставног дела записника, како би се створили законски услови за електронско достављање ових аката из инспекцијског надзора и функционисање е-Инспектора. Непостојањем обавезе потписивања записника о инспекцијском надзору странци (чији је саставни део контролна листа) не ускраћује се право на изјашњавање, јер она има законски рок од пет радних дана од пријема записника да стави примедбе на записник. Уколико у том року не би ставила примедбе на записник, сматра се да нема примедаба, тј. да је сагласна са садржином записника, који би тиме у целини имао снагу јавне исправе.
Одговорио
Правни тим
Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10 – у даљем тексту: Закон) уређују се права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти, ради остварења и заштите интереса јавности да зна и остварења слободног демократског поретка и отвореног друштва. Члан 2. Закона дефинише да је информација од јавног значаја - информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Чланом 5. став 2. Закона прописује да свако има право да му се информација од јавног значаја учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на копију тог документа, као и право да му се, на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на други начин. Чланом 9. овог закона одређено је да орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, ако би тиме: 1) угрозио живот, здравље, сигурност или које друго важно добро неког лица; 2) угрозио, омео или отежао спречавање или откривање кривичног дела, оптужење за кривично дело, вођење преткривичног поступка, вођење судског поступка, извршење пресуде или спровођење казне, или који други правно уређени поступак, или фер поступање и правично суђење; 3) озбиљно угрозио одбрану земље, националну или јавну безбедност, или међународне односе; 4) битно умањио способност државе да управља економским процесима у земљи, или битно отежао остварење оправданих економских интереса; 5) учинио доступним информацију или документ за који је прописима или службеним актом заснованим на закону одређено да се чува као државна, службена, пословна или друга тајна, односно који је доступан само одређеном кругу лица, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом који претежу над интересом за приступ информацији. Погледајте цео одговор у фајлу испод.
Одговорио
Правни тим
Мишљење: Устав Републике Србије у члану 156. и Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - др. закон, 101/11, 38/12 - УС, 121/12, 101/13, 111/14 - УС, 117/14, 106/15 и 63/16 - УС) утврђују правни положај јавног тужилаштва, одређујући да је јавно тужилаштво - самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости, те да врши своју функцију на основу Устава, закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетог на основу закона. Чланом 4. Закона о јавном тужилаштву одређено је да функцију јавног тужилаштва врше Републички јавни тужилац и други јавни тужиоци у складу са законом. Закон о јавном тужилаштву у члану 9. уређује дужност пружања података и објашњења јавном тужилаштву, прописивањем у ставу 1. да су сви дужни да јавном тужилаштву, на његов захтев, непосредно пруже објашњења и податке који су му потребни за предузимање радњи на које је законом овлашћено. Закон о инспекцијском надзору у члану 5. уређује сарадњу са другим органима, имаоцима јавних овлашћења и правним и физичким лицима. Ст. 1. и 2. овог члана прописано је да се сарадња надлежне инспекције са, поред осталих, правосудним и другим државним органима остварује се у складу са надлежностима инспекције и облицима сарадње утврђеним прописима о државној управи и посебним законима, и да сарадња, нарочито, обухвата међусобно обавештавање, размену података, пружање помоћи и заједничке мере и радње од значаја за инспекцијски надзор. Погледајте цео одговор у фајлу испод.
Одговорио
Правни тим
