У СРЕМУ ВИШЕ ХИЉАДА ПЧЕЛА УГИНУЛО ЗБОГ НЕЛЕГАЛНОГ ИНСЕКТИЦИДА?

05.07.2018. Штампај


Извор: новости.рс

Више хиљада пчела угинуло је на њивама сунцокрета широм Срема, а узрок није познат. Сумња је пала на опасни инсектицид којим је сунцокрет највероватније третиран, али нико од пчелара овај случај није пријавио надлежним институцијама, па ни фитосанитарној инспекцији, која би требало све да испита. Као разлог непријављивања, пчелари наводе да то не желе да ураде, јер како су обавештени, сами би сносили трошкове анализа.

- То је једини разлог зашто се нисмо одлучили на то - напоменуо је Миленко Димитријевић, пчелар којем је пет кошница тотално уништено.

- Мало ли је што смо овако у губитку, а сад још и да плаћамо резултате анализе. Контејнер са 28 кошница довезао сам када је њива са сунцокретом била отворена негде око 30%, већ када се отворила на 80% пчеле су почеле масовно да страдају. Пет кошница ми је тотално уништено, а по осталим друштва су ми се преполовила - рекао је Димитријевић.

Пчелари, кажу, данима покушавају да открију узрок овог угинућа, али без стручне анализе могу само да нагађају. И у Савезу пчеларских организација Србије истичу да им нико није пријавио угинуће пчела на сунцокрету, иако они имају посебан одбор за заштиту пчела од отрова.

- Нико нам није пријавио тровање на сунцокрету, иако на овој биљци има сваке године велики број угинућа - говори Родољуб Живадиновић, председник Савеза.

- Ми смо упозорили пчеларе да на тржишту има илегалног пестицида и да се распитају код власника њива да ли су тиме третирали семе или не, ако уопште ови желе да им кажу. То би требало да надзире фитосанитарна инспекција. Заправо, ми очекујемо веће тровање током зиме и пролећа, али апелујемо да се сви случајеви пријаве, како бисмо могли тачно да знамо о чему се ради. Јер, кад инспекција узме узорак и уколико се утврди да је било тровања, нарочито на сунцокрету где су анализе најјефтиније јер се зна на шта се контролише, читаву штету треба да надокнади онај чији је сунцокрет. Свакако, без пријаве ништа не може да се учини - објаснио је Живадиновић.

Према његовим речима, зна се да се у Србију увозе велике количине нелегалних неоникотиноида из Украјине и Турске, па се на црном тржишту продаје пољопривредницима. Семе сунцокрета обично је третирано другим неоникотиноидима који не убијају пчеле, али због нижих цена и погрешног уверења да су спорни неоникотиноиди бољи за заштиту семена, несавесни пољопривредници сами третирају семе огромним дозама отрова.

- Фитосанитарна инспекција само треба инкогнито да уђе у село, и након разговора са људима сазнаће ко у селу препродаје "црне" пестициде - наглашава Живадиновић и додаје да "пољопривредници треба да схвате да без пчела нема довољних приноса сунцокрета и нема адекватног рандмана уља из њега, ако није опрашен пчелама".

Један од времешнијих пчелара Марко Станојевић, који се безмало 60 година бави пчеларством, мисли да су пестициди један од узрочника уништавања медоносних инсеката. 

- Овај сунцокрет више не личи на ону биљку из ранијег времена - говори Станојевић, који је хитно преместио 45 кошница како би спасао остатак друштва.

- Стабљика, све је на њему хибридно, да ли је у питању семе или нешто друго, не знам. Знам да постоји десет врста сунцокрета који се код нас сеју, али на цвет од неких од њих једноставно пчеле неће да иду - наводи он.

Исту муку са овим пчеларима дели и Перо Војиновић из Старе Пазове, који се увелико помирио са овогодишњим губитком, а највише у меду.

- Када сам кошнице преместио код Крњашеваца, приметио сам исто угинуће. И ту је посејан сунцокрет. Сад сам их поставио код једног салаша, видећу шта ће бити - рекао је Војиновић и додао да је и раније било угинућа, али да овако масовно није имао.

Забрањени препарати

Како објашњава Родољуб Живадиновић, Европска унија је забранила третман семена сунцокрета и кукуруза неоникотиноидима, јер постоји озбиљна сумња да убијају пчеле. И Србија је увела ту забрану. Утврђено је да отров са третираног семена пролази кроз биљку и улази пре свега у полен, па плече страдају кад унесу довољно високу дозу, што се највише дешава зими, јер зимска пчела живи дуже и унесе доста полена до пролећа.