ОД ИДУЋЕ ГОДИНЕ Е-ИНСПЕКЦИЈА

05.03.2018. Штампај


Извор: политика.рс

Инспекцијске службе ће од јуна бити дигитализоване и умрежене, што ће им омогућити да буду ефикасније.

Тржишна, санитарна, гранична ветеринарска, инспекција рада и управна инспекција од јуна ће бити умрежене у јединствени информациони систем „е-Инспектор”. То ће омогућити инспекторима да се боље организују како се њихове посете не би преклапале и како би имали бољи учинак.

Зоран Касаловић, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, очекује да од средине следеће године све инспекције, којих укупно има 42, буду дигитализоване, односно повезане на ову платформу.

– Реч је о софтверу који ће омогућити боље коришћење ресурса свих инспекција. То значи ефикасније планирање инспекцијских контрола, на бази анализе ризика, затим бољу организацију, како би се избегло преклапање инспекцијских посета, боље извештавање и учинковитију инспекцијско-судску праксу – објашњава Касаловић и наглашава да ће подаци са ове платформе бити доступни само државним органима, то јест министарствима, инспекторатима и судовима, у складу са законском регулативом о заштити података личности.

На констатацију хиљаду анкетираних привредника из публикације „Сива економија 2017”, у којој сваки четврти менаџер или власник предузећа верује да ће пословање у сивој зони бити кажњено, као и то да више од трећине никада нису посетили инспектори он одговара следећим аргументима.

Током прошле године инспектори су затекли 20.674 радника на црно, од којих је чак 19.093 (91 одсто) засновало радни однос. Ови проценти, каже, значајно расту сваке године. 

Наш саговорник подсећа да је држава пре две и по године започела реформу инспекција.

– Данас с поносом могу да кажем да смо систем инспекцијских служби променили из темеља. Стари, затворен и репресивни модел преобразили смо у нови превентивно-саветодавни модел. На ове промене су позитивно реаговали привредници и имамо добре резултате на пољу борбе против сиве економије – наводи државни секретар.

Своју тврдњу поткрепљује подацима из прошлогодишњег истраживања према коме само 13 одсто привредника инспекције сматра отежавајућим фактором пословања, док је тај проценат пре седам година износио више од 50 одсто.

Фокус инспекција данас у Србији, као и у развијеним светским економијама, није на „доброј” привреди, на онима коју послују у складу са законом, већ на онима који законе не поштују. Касаловић наводи пример САД, где сваки обвезник сам шаље своју пореску пријаву и дешава се да оне које су савесни и нискоризични, инспекција никада и не посети.

– Оно што нам предстоји јесте да унапредимо и уједначимо праксу судова и знање инспектора када су прекршајне пријаве и судски поступци у питању. Јер, важно је да, када инспектор већ напише пријаву, она добије судски епилог. Улога инспектора данас јесте саветодавно-превентивна, али када се напише пријава несавестан привредник мора да зна да ће бити кажњен и да ће пресуда стићи – јер закон подједнако важи за све – каже Касаловић

Променом Закона о инспекцијском надзору, што је посебно важно за борбу против сиве економије, омогућена је контрола нерегистрованих предузећа. Раније инспекције нису имале овлашћења да уђу у просторије у којима нелегално послују нерегистровани привредници, али сада је то могуће. И то већ даје резултате. Инспектори су прошле године од укупно 415.000 контрола, затекли 3.000 нерегистрованих фирми.

– Новина је и превентивна и саветодавна улога инспектора. Сматрали смо да променом приступа и начина рада инспектора, тј. ако инспектори грађанима и привреди буду пре свега саветодавци, и они ће променити однос и став према инспекторима. Циљ свега што радимо није да нас се људи плаше, већ да схвате и разумеју да инспектори обезбеђују да закони важе за све једнако. Да сви имају исту обавезу да плаћају порез, али и да свака контрола има везе са безбедношћу производа који се пласирају на тржиште или услуга које се пружају грађанима, дакле и са конкурентношћу привреде и фер пословним окружењем – објашњава наш саговорник.

Он најављује отварање канцеларије за привредног саветника, где ће привредници моћи да се информишу, питају и да се посаветују.

Невоља је што инспектора нема довољно. Када се саберу сви локални и републички – укупно их је око 6500. Код нас један инспектор долази на 1.200 становника, док је у Европи један инспектор на 780 становника. Просечне године старости запослених су 54 године (57 санитарна), готово искључиво високи степен стручне спреме.

– Свесни смо да у таквим околностима – недовољним бројем инспектора и садашњом опремљеношћу инспекција, тешко можемо до зацртаних циљева. У току године анализираћемо људске капацитете свих инспекција и сачинити план за запошљавање младих инспектора у наредне три године – каже Касаловић.