РУЖИЋ: ИНСПЕКТОРИ НИСУ НЕПРИЈАТЕЉИ, ВАЖНА САРАДЊА

04.02.2018. Штампај


Извор: Танјуг

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић отворио је данас седницу Координационе комисије за инспекцијски надзор и навео да је та комисија допринела томе да привредници и инспекција почну да сарађују, а не да се инспектори доживљавају као непријатељи.

Подсећајући на физички напад на инспектора рада пре три дана у Нишу, Ружић је казао да то није издвојен случај, те да је овом проблему потребан системски приступ, да је најважније превентивно деловати и да и они који крше закон схвате да инспектори нису непријатељи, већ да воде рачуна о здравом пословном амбијенту у Србији.

Ружић је казао да за разлику од пре седам година, када се 90 одсто привредника изјашњавало да су инспекције отежавајућа околност за привреду, у прошлогодишњем истраживању показано је да само 13 процената привредника посматра инспекције на тај начин. 

Он је, на четвртој седници у Српско-корејском пословном центру, истакао да је само у прошлој години инспекција рада пронашла 20.000 оних који су радили на црно, те да је 19.000 тих "индивидуа уведено у правну норму", односно засновали су радни однос.

"Након 415.000 надзора који су извршени утврђено је да је 3.000 било нерегистрованих субјеката тако да се и ту види помак и смањење тог броја. Оно што смо као Координациона комисија за инспекцијски надзор урадили то је да функционишемо на инклузиван начин, привреда је укључена, а интенца је да након једног репресивног модела инспекције, сада имамо модел који је превентивно едукативан", навео је Ружић.

Казао је да се ове године очекује отварање канцеларије привредног саветника, затим да ће се радити и на анализи инспекцијске службе, на смањењу дефицита људских ресурса у оквиру чега ће се ићи на запошљавање нових младих инспектора, почеће са радом пилот пројекат еИнспектор који ће ове године обухватити четири инспекције, а до средине 2019. године свих 36 инспекција, а планирано је и опремање инспекција, пре свега аутомобилима и рачунарима.

"Данас имамо директан дијалог са привредом и желимо да укажемо на сва права и обавеза из Закона о инспекцијском надзору. Када погледате права и обавеза јасно је да је преимућство на страни привреде, постоје 22 права и девет врста обавеза. Репресивни модел ће бити примењиван искључиво на оне који ће са предумишљајем тежити да прекрше закон", казао је Ружић.

Директор ЕБРДа у Србији Данијел Берг, која уз НАЛЕД подржава пројекат Координационе комисије, казао је да је спровођење реформе инспекцијског надзора двосмерна улица и треба да доведе до тога да "компаније сарађују са инспекторима и инспектори са компанијама, а не да буду супротстављени". 

Привредник из Јапан тобака Владимир Типсаревић рекао је да је закон о инспекцијском закону донео пуно побољшања, пре свега увео планску контролу, превентивно деловање инспекције, саветодавни однос према привреди, поред стандардног репресивног, те да је увео много већу контролу нерегистрованих субјеката, што је заправо био један од најважнијих захтева привреде.

"Овде смо данас имали прилику да конкретно поразговарамо са главним инспекторима и јако смо задовољни због тога, јер овакви састанци помажу имплементацију закона и сарадњу привреде и инспекције, које имају заједнички циљ, а то је успостављање законитог и бољег амбијента за пословање и напредак привреде", казао је Типсаревић.

Он је додао да је највећи проблем за привреду Србије сива економија.

"Већ од краја 2015. године постоји национални програм за сузбијање сиве економије у којем инспекције имају битну улогу. Ми смо задовољни оним што је постигнуто, међутим то је један дугорочан план, који има конкретне резултате који треба да буду постигнути и потребно је континуирано спроводити мере из програма", навео је Типсаревић.